01296 У Сарај’ву прошлих љета ...

001    У Сарај’ву прошлих љета
002    Процвала се два цвијета.
003    Још када су били мали,
004    Један другом вјеру дали.
005    Зато чуо отац, мајка:
006    „Немој, Салко, није твоја,
007    Није цура добра соја!”
008    Салко оде у одају,
009    На прст мали прстен стави,
010    ’Оће цури да се јави.
011    Кад је био преко горе,
012    Иде Салко добре воље.
013    Кад је био преко луга,
014    Сави му се срцу туга.
015    Из цвијећа цура виче:
016    „Ђе си, Салко, вјерениче?”
017    „Ево мене, срце моје!”
018    Завадише и нас двоје.
019    Ко завади два цвијета
020    Не видио оног св’јета!
021    Узми пушку, па ме уби’,
022    Не дај да ме други љуби!
023    Пуче пушка громовита,
024    Паде цура жаловита.
025    А он узе жуту жртву
026    И пољуби цуру мртву:
027    „Ајте ’амо, отац, мајко,
028    Жени вам се мали Салко!
029    Ајте ’амо, моје сеје,
030    Своме брату на весеље!”
031    Ливорвер му ватру даде,
032    Он код цуре мртав паде,
033    Ове пјесме нема више,
034    Истина је што се пише!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЗаида Ришланић,16 година, течај, село Свињци, Горажде; бригадирка Завидовачке бригаде.
Место и време бележења02. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 945, 1061, 1061, 1141, 1196, 1392, 1421, 1802, 1894, 2149.