01309 Кад ја, брате, пођем у солдате, ... 001 Кад ја, брате, пођем у солдате, 002 Сви ме редом камараши прате, 003 Ја изиђо’ на своју авлију, 004 Па погледа’ на четири стране: 005 „Цуре моје, моје грдне ране, 006 Како ћу вас оставити саме?” 007 Кад сам био око пола Дрине, 008 Ранише ме из гевер-машине, 009 Ранише ме, рана ми је јака, 010 Не могу вам, браћо, ни корака! 011 Донес’те ми свилена носила, 012 Па ме нос’те ђе болница има! 013 Гоните ме крај гробљанског града 014 Нек ми доктор ране визитира! 015 Дофат’те ми перо и папира 016 Да напишем својој мајци писмо: 017 „Читај, мајко, ово писмо бело, 018 Ја предајем црној земљи тело! 019 Очи моје, очице зелене, 020 Није свака [...] за мене! |
Подаци о песми
Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
Казивач | Заида Ришланић,16 година, течај, село Свињци, Горажде; бригадирка Завидовачке бригаде. |
Место и време бележења | 02. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |