01309 Кад ја, брате, пођем у солдате, ...

001    Кад ја, брате, пођем у солдате,
002    Сви ме редом камараши прате,
003    Ја изиђо’ на своју авлију,
004    Па погледа’ на четири стране:
005    „Цуре моје, моје грдне ране,
006    Како ћу вас оставити саме?”
007    Кад сам био око пола Дрине,
008    Ранише ме из гевер-машине,
009    Ранише ме, рана ми је јака,
010    Не могу вам, браћо, ни корака!
011    Донес’те ми свилена носила,
012    Па ме нос’те ђе болница има!
013    Гоните ме крај гробљанског града
014    Нек ми доктор ране визитира!
015    Дофат’те ми перо и папира
016    Да напишем својој мајци писмо:
017    „Читај, мајко, ово писмо бело,
018    Ја предајем црној земљи тело!
019    Очи моје, очице зелене,
020    Није свака [...] за мене!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЗаида Ришланић,16 година, течај, село Свињци, Горажде; бригадирка Завидовачке бригаде.
Место и време бележења02. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.