01562 ʼОћемо ли запјевати, куме ...

001    ʼОћемо ли запјевати, куме
002    Ону пјесму од кумића Туње?
003    Што је Туњо био и радио
004    И како је живот спроводио?
005    Туњо ништа радит није ћео,
006    Сем се карто и помало пио
007    Старог оца и мајку ранио.
008    Једно вече Туњо мајки рече:
009    „Збогом, мајко, а и отац, збогом”
010    Мајка вели: „Да не идеш Богом ˗
011    Све се бојим велике несреће
012    Да ми нећеш увенути, цвеће?”
013    Оде Туњо у село Улицу
014    Кад је дошо у село Улицу
015    Туњо своју извико цурицу:
016    „Цуро моја, нек те нана спреми ˗
017    Вечерас ћеш путовати мени!
018    А ја одох, Видо, у дућану
019    Да вечерам и попијем каву.”
020    Кад је доша до дућана доле
021    Туд је нашо три, четири лоле:
022    Туд је нашо Милоша свирача
023    Свира, пјева, пјесму од ограча
024    Туњо њима називао Бога
025    И повикну – живила нам слога!
026    Туњо себи вечеру нареди
027    Да постави док мало посједи.
028    Не прођоше три фртаља сата
029    Вечеру му доносила Ката ˗
030    Мастан чимбур и погаче мало
031    Зато Туњо сто динара дао.
032    Капу скиде и повика Виде
033    Видо, брате, понеси нам карте
034    Да се картом поиграмо!
035    Скочи Виде са столице своје,
036    Са рафа му скиде карте нове.
037    Не би л’ мало заметнуше ʼајку
038    Скочи Виде, псује Туњи мајку.
039    А је зашто, већ за једну банку
040    Не ʼсуј мени моје миле мајке
041    Ево теби три, четири банке
042    Не ʼсуј мени родитеља мога ˗
043    Не бојим се леворвера твога!
044    Скочи Виде са своје столице
045    Па извади пиштољ из торбице,
046    Па не пуца у Туњино лице
047    Први метак у плафон собице.
048    Други метак у Туњино лице!
049    Трећи метак по Туњином тјелу ˗
050    Резаху му џигерицу бјелу!
051    Кад не прође ни по бјела сата,
052    А жандари куцају на врата:
053    „Стани, Виде, јеси полудио
054    Ниси ваљда кумића убио?!”
055    „Јесте жандаре, истина је права,
056    Ено, кумић у крви се ваља.
057    Мене икада, кумића никада.
058    Ја у робу, а кумић у гробу.
059    Штo је мени три године дана
060    Па служити Митра капетана!”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачИво Леутар, 19 година, четири разреда основне школе, Трамошница, Градачац; бригадир Пете градачке бригаде.
Место и време бележења04. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаСтих 7: „ранио” је у првој редакцији рашчитано као „решио” и тако је прекуцано.
Стих 8: рашчитава се „једно рече”, али пошто не гради смисао, прихваћено да је у питању грешка при писању и да треба „вече”.