01237 Двадесет шестог бјеше јула ...

001    Двадесет шестог бјеше јула
002    Кад крвава изби буна
003    На Белведер код Цетиња
004    Више села Љубoтиња.
005    Тун је била сва Црмница
006    И са њоме [...]
007    Колијевка комунизма
008    Против рата и фашизма.
009    Састаше се на Кошћеле
010    И развише летке беле.
011    Прислушајте, браћо моја мила,
012    Црна Гора како се развила
013    У потоње осамнаест година,
014    Црна Гора кад нема ни ʼлеба
015    А за друго ни питат не треба!
016    Но добива кундак и окове,
017    У логоре сваки дан одводе.
018    У Дубровник имамо их триста
019    Крв бацају пушком од кундака
020    Толика је диктатура јака.
021    Нокте скубу, за главу их вежу,
022    Преко леђа за ноге их стежу.
023    Кварат ʼлеба што им тамо дају
024    Далеко га њима остављају.
025    Ти јадници што стоје у клупку
026    Ваљају се на велику муку.
027    Кварат ʼлеба да поједу сува
028    Да од глади не скапље ка муха.
029    Један младић у тој страшној муци
030    Покушао прекинут на руци.
031    Крв из вене што за руком стоје
032    Да прекрати живовање своје.
033    Педесет их у шуму имаде,
034    За њих нико не смије да знаде.
035    Потере су за њимʼ оштре биле,
036    Ниједнога нису ухватиле.
037    Но их народ Црне Горе чува,
038    Одијева, храни и обува.
039    И још много имао бих зала
040    Што је Црна Гора обрукана
041    Црногорци дају ријеч мушку
042    Да ће народ до’ватити пушку
043    Зато дана два’ес’ петог јула
044    Подиже се Црна Гора бујна.
045    Све се дигло, на Цетиње креће,
046    Људи веле: жене остат неће.
047    Кад ујутру два’ес’ шести бијаше
048    Знак звона свуда летијаше
049    Да се креће, пјева и дозива,
050    Да се народ у Цетиње слива
051    Да се они на врбу чекају,
052    Да се тамо наређења дају.
053    Друг Вешовић говораше тада:
054    „Црногорци, моја браћо драга,
055    Ми нећемо правити инц[ид]ента [...]
056    [...] то ништа не смета
057    Да не беше овог свијета.
058    Ми редаре своје имадемо
059    По лијевих рука познадемо.
060    Даћемо протест равном Београду
061    Да им они одговоре даду.
062    Кад ће бити та наша застава,
063    Ко ће барјак пред нама носити?
064    Њега слава и јунаштво кити.”
065    Барјак иде, за њим народ иде –
066    Нека власти црногорске виде.
067    Да вам каже браћо Црногорци
068    Како власти на Цетиње стоје.
069    Власти чуше да се народ диже,
070    Народ више зулум трпит неће
071    Но да моли црногорског бана
072    Да он буде у народ одбрана,
073    Да не диже хајку по селима
074    Ни да води младе Црногорце
075    У Дубровник код Швабе таоце.
076    А бан зетски, црн му образ био,
077    Црногорце пустит није хтио
078    Да уљегну у својему граду
079    И да њему захтеве предаду.
080    Полицију своју упаради,
081    Додаде им пушке, митраљезе,
082    Још им даде метке отроване
083    Са којим се не лијече ране.
084    Још послаше фашистичку чету
085    Да и они Црногорце срету,
086    И послаше једног при устанку
087    Да он пуца, а они ће усут паљбу јаку.
088    Још позваше војног бомбардера
089    Голобраду масу да рашћера
090    У границу, у доње Кошћеле,
091    Ту ће народ испунити жеље.
092    Послаћемо наше делегате
093    На Цетиње док се они врате.
094    Четри сата после подне бише
095    Делегате Цетиње вратише.
096    Овђе ћемо држати збора
097    Пред очима нашега злотвора!
098    Кад говорник јако стисну руку,
099    Авион даде страшну буку.
100    Би рекао да ће паст озгора
101    Да пред масом разумије говора.
102    А кад маса завршује своје,
103    Онда маса почиње да поје:
104    „Данас да одлази...”
105    Свак се стара ред да не погази,
106    А плаћеник из позади масе
107    Што га власти у масу послаше
108    Даје знак крвнику,
109    Те направи неправду велику.
110    Ту пет до шест пуче револвера
111    Ради шале и весеља,
112    Алʼ да видиш јада изненада!
113    Поче маси пјеват изненада.
114    Пушке пуче, митраљези грче,
115    Мртав паде, рањени јауче!
116    Од брзога праха и олова
117    Попадаше жице са стубова.
118    Мили Боже, што се свуда значи,
119    Ведро беше, па се наоблачи!
120    Најближи му бјеше до крвника,
121    Бјеше момак Петричевић Ника.
122    Позади убило га зрно
123    И десно му око извадило.
124    Разбише му главу на све стране.
125    Бјеше момак, не беше му мане!
126    Из Рваша, Шафранца Ивана
127    Митраљешка убила га пушка
128    И леђа му изгорела мушка.
129    Разнесе му срце на све стране,
130    Бјеше момак без икакве мане!
131    Из Црмнице Шуњо од Вукмановића
132    Бјеше ратник од старога кова,
133    На дом нема ʼћери ни синова.
134    Ђуровића Стева Вујовића
135    Једина је мајка имала
136    И данас је њега укопала!
137    И с Превлаке Јовићевић Марка,
138    И њега је јединог имала,
139    И данас је њега укопала!
140    Тужна мајка сина јадикује
141    На кућу јој црни барјак вије.
142    Из Превлаке паде љута змија,
143    Бјеше момак Ражнатовић Илија,
144    Он имаде два’ес’т пет година,
145    После себе оставио сина.
146    Ту шест мртвих момака падоше,
147    Црногорски народ научише
148    Како ваља мрети са поштење
149    И чувати црногорско стење.
150    Четрʼес’ их бјеше рањенијеʼ,
151    Поломљене им и ноге и руке,
152    Браћо моја, куд ће више муке?
153    Знате добро Машановић Марка
154    Добра друга и храбра јунака.
155    Марко им се не шћаде предати
156    Него мртав паде на Цетиње.
157    Знате добро Срентића Мирка,
158    И он паде на врата од крвника
159    На врата студенскога дома
160    Ка да паде од небеског грома!
161    Сјетите се Маринковић Жарка,
162    Младо момче познато је сваком.
163    И он паде на врата од крвника,
164    А на врата студенскога дома
165    Ка да паде од небеског грома!
166    Сјетите се наших праотаца
167    Како за част крв проливаше
168    И за своју браћу умираше.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачНеђељко Јовичевић, 24 године, Ријека Црнојевића; бригадир Прве цетињске бригаде.
Место и време бележења01.10.1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомена приређивачаУ стиховима 6, 55 и 56 делове стихова није било могуће рашчитати. Стих 40 је измењен у првој редакцији; уместо„обрукана“ стављено „обрукала“. Стих 95 је у првој редакцији измењен у „усташе вратише“, а затим је црвеном оловком то прецртано и дописано „Цетиње“ – што одговара рукописном запису. Стих 106 је у првој редакцији измењен: „А плаћеник испаде из позади масе“.