01729 Усамљени млади морнар оца, мајке нема, ...

001    Усамљени млади морнар оца, мајке нема,
002    Само драгу надалеко ‒ она му је вјерна.
003    Она би га љубит ʼтела, стара мајка кара:
004    „Немој, ћери, ти да љубиш младога морнара!
005    За морнара није љубав ни девојка млада,
006    За њега је сиње море, лађа – вјерна драга.”
007    Сјела дјева крај обале, горке сузе рони,
008    Њој долази млади морнар, па јој тихо збори:
009    „Зашто плачеш, драга моја, зашто сузе рониш,
010    Зашто нећеш, драга моја, да ми проговориш?”
011    „Ја биʼ тебе љубит хтела ‒ стара мајка кара:
012    ʼНемој, ћери, ти да љубиш младога морнара!ʼ”
013    „Ајд, устани, драга моја, да се загрлимо
014    И заједно у то море одмах ускочимо!”
015    Што рекоше, учинише, у море скочише,
016    А валови сињег мора тјело им покрише.
017    „Збогом, оче, збогом, мајко, збогом, бели дани!”
018    Сад су двоје загрљени на дно мора пали.
019    „Збогом, оче, збогом, мајко, збогом, бели дане,
020    Тако увек дешава се кад старији бране.”
021    „Да сам знала, ʼћери мила, да ће тако бити,
022    Ја биʼ теби дозволила морнара љубити!”

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачЂурђевић Славка, рођена 1934. године, писмена, Рибари, Мачва; бригадирка Мачванске бригаде.
Место и време бележења06.09.1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомене сакупљачаПочели од зимус да певају из Богатића пренели.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 14, 575, 1640, 1702, 1867, 1904