01067 Почуј мене, мој Србине, сине, ... 001 Почуј мене, мој Србине, сине, 002 Да ти кажем цуре поједине! 003 Свака цура именом се звала, 004 Али образ није сачувала. 005 Све цурице, кажу девојчице, 006 Сваког дана иду из болнице. 007 Ви цурице по свему будите, 008 Ко је стидан, саме га нудите! 009 Читаоче, сад је тако време, 010 Све цурице постадоше жене. 011 Када стане цура код капије, 012 Па позове некога другара, 013 Да јој љуби њена уста мала. 014 „Љуби, драги, не жали ме младу, 015 Код куће ме не жале на раду! 016 Љуби, драги, уста ти отпала, 017 Кад сам теби у руке допала! 018 Љуби, драги, весела му нана, 019 Ко да није пет година дана!” 020 Мало беше, па се одморише, 021 Па свој посо даље наставише. 022 Читаоче, немој се љутити, 023 Јер без тога не може се бити. |
Подаци о песми
Сакупљач | Радослав Павловић |
Казивач | Љуба Живановић, службеник, отац Степан, Томањ, Крупањ; бригадир Четврте рађевске бригаде. |
Место и време бележења | 28. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачванских шума. |