01067 Почуј мене, мој Србине, сине, ...

001    Почуј мене, мој Србине, сине,
002    Да ти кажем цуре поједине!
003    Свака цура именом се звала,
004    Али образ није сачувала.
005    Све цурице, кажу девојчице,
006    Сваког дана иду из болнице.
007    Ви цурице по свему будите,
008    Ко је стидан, саме га нудите!
009    Читаоче, сад је тако време,
010    Све цурице постадоше жене.
011    Када стане цура код капије,
012    Па позове некога другара,
013    Да јој љуби њена уста мала.
014    „Љуби, драги, не жали ме младу,
015    Код куће ме не жале на раду!
016    Љуби, драги, уста ти отпала,
017    Кад сам теби у руке допала!
018    Љуби, драги, весела му нана,
019    Ко да није пет година дана!”
020    Мало беше, па се одморише,
021    Па свој посо даље наставише.
022    Читаоче, немој се љутити,
023    Јер без тога не може се бити.

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачЉуба Живановић, службеник, отац Степан, Томањ, Крупањ; бригадир Четврте рађевске бригаде.
Место и време бележења28. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачванских шума.