|
01422 О, Неретво, куд си текла, ... 001 О, Неретво, куд си текла, 002 Ти га више не протекла! 003 Од Мостара до Чапљине 004 Пронела си руке двије. 005 Пронела си моје мило, 006 Које ми је вјерно било! 007 И у руки вјерно писмо, 008 Читај, сејо, знаћеш ди смо! 009 Пушћани смо из логора 010 И ево нас покрај мора. 011 Низ воду сам Саву сашо 012 И браћу сам своју нашо. 013 Ја им кажем: „Здраво, здраво, 014 Је ли вама, браћо, ишта жао?” 015 „Нама није ништа жао 016 Јер гинемо ми за право 017 Збогом брда, збогом доци! 018 Збогом браћо Ерцеговци! 019 Збогом брда и долине! 020 Збогом наше цуре фине! 021 Збогом, сејо, кажи тати - 022 Неће више сина звати! |
Подаци о песми
| Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
| Казивач | Паула Маркота, 19 година, два разреда Трговачке школе, Градац, Мостар; бригадирка Треће оџачке бригаде. |
| Место и време бележења | 02. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |
| Напомена приређивача | Стих 16: није добро рашчитан у првој редакцији: „Јер бисмо ми за право". Стих 21: није добро рашчитано у првој редакцији; прекуцано: „Збогом, сејо, мати, тати". |