01864 Море се мути, облак се диже, ... 001 Море се мути, облак се диже, 002 А ја, млађани, на море стижем. 003 Ах, море, море, ви пусти вали, 004 Зар ви другога нисте имали, 005 Већ мене, једног у мајке сина, 006 Да ме прогута морска дубина! 007 Мајци ми пишʼте: нек црно спрема, 008 Јер она више свог сина нема! 009 Оцу ми пишʼте: борац сам био, 010 На сиње море сам погинуо! 011 Драгој ми пишʼте: нек другог тражи, 012 Јер она више за ме не важи! 013 Драгој ми пишʼте: нек тражи срећу, 014 Ја јој се више вратити нећу! 015 Сеји ми пишʼте: нек венце плете, 016 Са сиње море нека га метне! 017 Густи валови нека га носе, 018 Са сина свога нек се поносе! |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Цвета Живковић, рођена 1933. године, 16 година, писмена, Пирот; бригадирка Четврте нишавске бригаде. |
Место и време бележења | 09. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомене сакупљача | Пренела се из Ковиљаче 1948. године. |
Напомена приређивача | В. варијанте бр. 1364, 1680, 1682, 1773, 1870, 2012, 2025. |