01551 У војнике кад сам полазио ...

001    У војнике кад сам полазио
002    И код куће кад сам оставио
003    Оставио свога оца стара
004    Стару мајку, кућног господара
005    Те окрену својим путем малим
006    Са својим се селом далалалим
007    Збогом, село, збогом и цурице
008    Сад ви своје одгајате лице.
009    Поврх мене моја мала стала,
010    На оба је ока заплакала!
011    Заплакала на очи, па ми вели ʼвако:
012    „Зар одлазиш, моје јање слатко?”
013    Па [...] па почупа косу
014    Поврх мене грозне сузе просу.
015    Око мене скупиле се жене
016    Па ме жене и грле и љубе
017    Зар одлазиш, бијели голубе
018    Ајд, голубе, ајде, мили брате
019    И Бог драги нек се брине за те.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачИво Леутар, 19 год, четири разреда основне школе, Трамошница, Градачац; бригадир Пете градачке бригаде.
Место и време бележења04. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаСтих 6: „далалалим” је нејасног значења, али се тако рашчитава.