01414 Јеси лʼ чуо, Миломире, како сам ти страдо, ...

001    Јеси лʼ чуо, Миломире, како сам ти страдо,
002    Што су леђа поднијела, то се нисам надо.
003    То је било прексиноћ, око девет сати,
004    Видио сам цурицу где седи на врати.
005    Скидо шешир, понизно, добар вече, рекоʼ,
006    И упита’, љубазно: „Шта ми радиш, секо?
007    Алʼ имате, боже мој, миришљава цвећа,
008    Кроз кошуљу проби зној, сва ми мокра леђа!”
009    „Извол’те, унутра, кроз баштицу проћи,
010    Прек’сутра ће мамица из гостију доћи!”
011    Алʼ, ево ти, њеног оца из кревета тамо,
012    А ја стадо’ бјежат и затвори врата.
013    А он мене удара сикиром у леђа,
014    А ја ману’ плећима, кошуља ме вређа,
015    Па ја стадо’ бјежати кући без обзира,
016    Трећи дан се сјетио да немам шешира.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЛука Чалушић, 18 година, Поточани; бригадир Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.