01414 Јеси лʼ чуо, Миломире, како сам ти страдо, ... 001 Јеси лʼ чуо, Миломире, како сам ти страдо, 002 Што су леђа поднијела, то се нисам надо. 003 То је било прексиноћ, око девет сати, 004 Видио сам цурицу где седи на врати. 005 Скидо шешир, понизно, добар вече, рекоʼ, 006 И упита’, љубазно: „Шта ми радиш, секо? 007 Алʼ имате, боже мој, миришљава цвећа, 008 Кроз кошуљу проби зној, сва ми мокра леђа!” 009 „Извол’те, унутра, кроз баштицу проћи, 010 Прек’сутра ће мамица из гостију доћи!” 011 Алʼ, ево ти, њеног оца из кревета тамо, 012 А ја стадо’ бјежат и затвори врата. 013 А он мене удара сикиром у леђа, 014 А ја ману’ плећима, кошуља ме вређа, 015 Па ја стадо’ бјежати кући без обзира, 016 Трећи дан се сјетио да немам шешира. |
Подаци о песми
Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
Казивач | Лука Чалушић, 18 година, Поточани; бригадир Треће оџачке бригаде. |
Место и време бележења | 03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |