01892 „Другарице, горска вила, ...

001    „Другарице, горска вила,
002    Омладине наше крила,
003    Кликни вило, ама јасно,
004    Немој мислит да је касно!”
005    Од устанка првих дана
006    Ти си у ред партизана.
007    Од тринестог славног јула
008    Виђела си све и чула,
009    Гледала си кроз облаке
010    Партизане див-јунаке
011    Како гину за слободу,
012    Пример дају своме роду.
013    И још вила зборит узе,
014    Кроз јецање и кроз сузе:
015    „Послушајте, браћо мила,
016    Све биʼ јаде опростила,
017    Па и све те нападаче,
018    Но ми туге срце муче,
019    Кад се сетим, браћо мила,
020    Те срамоте и грдила,
021    На домаће издајнике
022    И четнике без разлике.
023    Ну послушај, мили друже,
024    Тргоше се на оруже,
025    За фашизам да се боре –
026    Издајници Црне Горе!
027    Гледала сам са планине
028    Те срамотне чете њине,
029    Јер сам била више Бара,
030    Ђе се први покрет ствара,
031    Ђе издајник Лашић први
032    Поче пити братске крви,
033    И Ђуришић ништа створе,
034    Срамно име Црне Горе,
035    Који нигде нема части
036    Без Хитлеров крст кукасти.
037    Гледала сам с Трешњевика
038    Кад јураше црна клика,
039    Срамна војска од Берана,
040    Против храбрих партизана,
041    Све фашисти Талијани,
042    И Ђуришић, срам погани,
043    Предвођаше црне хорде
044    Против рода и слободе.
045    Ја сам, вила овог краја,
046    Познавала догађаја,
047    Ја комскијем духом дишем;
048    Сад ћу прво да опишем
049    Љеворечке партизане,
050    Витезове, борце славне,
051    Јер то бјеху сиви тићи,
052    Новог доба Обилићи,
053    Што клицују кроз Комове
054    Против силе Хитлерове”:
055    „Доље Лашић и фашисти,
056    Да се наша земља чисти!”
057    Жалосно је издајнике
058    Називати за четнике.
059    Па сад чујте, друштво мило,
060    Једног дана што је било!
061    Кад из Бара издајници
062    Окренуше Планиници,
063    Пријед једне зоре ране
064    Нападоше партизане.
065    Партизани дочекаше
066    Издајнике срамне наше,
067    Ту Вешовић Мирко кличе:
068    „Ђај, Лашићу, издајниче,
069    Хитлерову пушку носиш,
070    Да ш њом браћу своју косиш!”
071    Зар те твоје кукавице
072    Плаше моје љуте злице,
073    Које боли љута рана
074    За Крушчића друг Вукмана,
075    За Вукмана сивог тића,
076    Чврстог срца Обилића?
077    Оставиће омладина
078    Неумрлог свога сина!
079    Тога часа и минута
080    Отвори се борба љута.
081    Виђи, друже, касапницу,
082    У крваву Планиницу!
083    Ђукић Стјепан куд иђаше
084    Ком планину тресијаше.
085    За његово име славно,
086    Да вјечито не пјевамо,
087    И другова његовија,
088    У животу најмилија.
089    То цијело друштво знаде
090    Ђе Мујовић Јеврем паде,
091    Командира храбре чете
092    Фашистичка пушка срете.
093    И о смрти славног борца
094    Старијега Црногорца,
095    Годинама стар бејаше,
096    Али млади дух имаше,
097    Од тринʼестог славног јула
098    Његова се пушка чула,
099    У ред прве омладине
100    За слободу домовине,
101    По жељама омладине,
102    За слободу да погине!
103    Омладино, нека знаде,
104    За слободу Јеврем паде!
105    Споменимо борца славна
106    Милошевић Радована!
107    Школована млада глава
108    За народна паде права.
109    Доказа је своме роду
110    Да је пао за слободу.
111    Изгубисмо младог тића
112    Александра Поповића,
113    Партизана, младог ђака,
114    Правог борца и јунака.
115    Волио је живот дати
116    Но вјечито робовати!
117    Сјетимо се палог тића
118    Друга Бошка Боричића!
119    То цијело друштво знаде
120    Ђе јуначки Бошко паде,
121    Не поштеђе Бошко крви,
122    Већ погибе у бој први.
123    Ту падоше два младића
124    Из племена тог Аџића.
125    Споменимо њима име:
126    Миливоје, Вуле ш њиме!
127    То цијело друштво знаде
128    За те оба борца младе,
129    За слободу да су пали,
130    Своје куће ископали,
131    Али њино славно име,
132    Сад је понос домовине.
133    И ту Крушчић Петар паде,
134    И Дујовић млади Раде.
135    У крвавом томе боју
136    Изгубише младосʼ своју.
137    Њихово ће славно име
138    Бит у срцу омладине
139    Као искра за слободу,
140    Успомена своме роду.
141    Нека им је вјечна слава,
142    Споменимо Драгослава!
143    Секуловић он се зваше,
144    Омладини пример даше,
145    Кога срете хајка љута,
146    Тога дана насред пута,
147    Младог тића да заплаше,
148    Издајице срамне наше.
149    Кад је редом избројила
150    Борце пале комска вила.
151    „Другарице, комска вило,
152    Казуј даље шта је било!”
153    Кад фашисти надвладаше
154    Оног пута борце наше!
155    Опет вила зборит узе,
156    Ма жалосно кроза сузе,
157    Да јој речем што би после.
158    „Крену војска правац Босне,
159    Још је Мирко међу њима,
160    Ђукић Шћепан с друговима”.
161    Послушајте јади више,
162    Другови се раздвојише.
163    Колашину кад су били,
164    Другови се раздвојили.
165    Мирко пође другом крају,
166    Шћепан родном завичају.
167    Са њим неки партизани,
168    Све лавови одабрани,
169    Све студенти, млади ђаци,
170    Храбри момци и јунаци.
171    И још каже горска вила,
172    Све би редом избројила:
173    Ђукић Шћепан, Рајко, Раде,
174    Огледало кроз бригаде,
175    С њима Момо, Мило, Мујо,
176    Омладине десно крило,
177    С њима Деса другарица,
178    Кроз све борбе мученица.
179    Лете гором сиви тићи
180    Испод Кома Обилићи
181    Да докажу своме роду
182    Да се боре за слободу,
183    Па одатле да продуже
184    Да у Босну помоћ пруже,
185    Алʼ судбина неће тако,
186    Но се деси наопако.
187    У поноћи Шћепан креће,
188    Али Босне виђет неће,
189    Ни његова сва дружина,
190    Та херојска омладина.
191    Бјеше цвијет омладине,
192    Понос нове домовине.
193    Кад кренуше преко горе
194    Једне ноћи прије зоре,
195    Издајници то зачуше,
196    Зашједу им подметнуше.
197    Они који њи убише
198    Нису живи, нит ће више!
199    То изрече комска вила,
200    С тијем скоро завршила,
201    И још ово каже вила:
202    „Ја сам срећна кад сам жива,
203    Кад у Комске Проклетије
204    Источно ме сунце грије,
205    И још каже, неће мријет,
206    Док огрије цио свијет,
207    Па ће онда континенти
208    Сви уживат ко совјети.
209    Веселʼте се, комске виле,
210    Ђе су славне борбе биле,
211    Са врʼ Кома планинице,
212    Партизанске другарице!
213    Посјетите, комске виле,
214    Кроз планине, борце миле,
215    Плетите им лаворове,
216    Кроз планине на вјекове
217    Да им име не умире
218    Људска правда док допире!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачЂорђија Гогић, 25 година, земљорадник, Лутова. Пева песме. Титоград; бригадир Титоградске бригаде.
Место и време бележења10. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомене сакупљачаИспевана 1947.
Напомена приређивачаВ. варијанту бр. 1885.