00602 „Суторманко, вило бјела, ...

001    „Суторманко, вило бјела,
002    Што си јутрос невесела?
003    Очи су ти нешто мутне,
004    Злу некаквом вељем слуте.
005    Па ни лице младо твоје,
006    Нема оне прве боје,
007    Нема оног првог сјаја
008    Младо срце што осваја.”
009    „Невесела морам бити,
010    Од другова нећу крити:
011    Синоћ кад се спусти тама,
012    У Суторман бијах сама.
013    Чекала сам на другове,
014    На јунаке борбе ове.
015    Чекала сам Никић Ива,
016    Што га густа шума скрива.
017    Док, ево ти, иде Ива,
018    Лети као ватра жива
019    Са два млада партизана,
020    Два јунака одабрана.
021    Смрт фашизму! ‒ називаху
022    И песницом поздрављаху.
023    Питаше ме, ʼоће лʼ моћи
024    До Лимљана села поћи,
025    Јер морају поћ до зоре
026    На некакве преговоре.
027    Ја им рекох, другарица,
028    Да не иду сва тројица,
029    До Лимљана могу поћи,
030    Алʼ сви натраг неће доћи.
031    За то Иво и не чује,
032    Већ напријед продужује.
033    Кад су дошли насред села,
034    Патрола их једна срела.
035    Издајничке пушке пале
036    Сву тројицу да обале.
037    Пуца пушка од крвника,
038    Клисић Луке, издајника.”

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачМарко Остојић, ученик, Учитељска школа, Никшић. Отац покојни Ићо, земљорадник, Глухи Дол (Вир Пазар); Трећа ударна црногорска бригада.
Место и време бележења18. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.