01141 Мили Боже, што но бива ...

001    Мили Боже, што но бива
002    Те зелене горе скрива!
003    У даљини крај Никшића,
004    У љубави Перовића,
005    Туј су расла два цвијета
006    Од двадесет и два љета.
007    Кад су они били мали,
008    Једно другом веру дали.
009    Из цвијета цура виче:
010    „Ђе си, Жарко, в[ј]ерениче?”
011    „Ево мене, јање моје,
012    Завадише и нас двоје!
013    Мајка моја, добра соја,
014    Па нам не да разговора.”
015    Узе Жарко кабаницу,
016    Па окрену уз границу.
017    Кад је био преко горе,
018    Беше Жарко добре воље.
019    Из цвијета цура кличе:
020    „Ђе си, Жарко, в[ј]ерениче?!
021    Узе Жарко неку жртву
022    Па пољуби цуру мртву.
023    Другој пушци огањ даде,
024    Крај девојке мртав паде.
025    „Ајде, брже, миле сеје,
026    Брату Жарку на весеље!
027    Жарко ви се оженио
028    Црном земљом и зеленом травом!”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачМилана Јанковић, 20 година, има течај, Бадине, Соколац, Романија; бригагирка Романијске бригаде
Место и време бележења30. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 945, 1061, 1196, 1296, 1392, 1421, 1802, 1894, 2149. Стих 20: У рукопису стоји „верениче“; у првој редакцији измењено у „вјерениче“.