00894 Била једна љепотица права, ...

001    Била једна љепотица права,
002    По имену Верица се звала.
003    Кад јој било шеснʼест годиница,
004    Испроси се за једног јединца,
005    Преко пута за свога комшију,
006    За некога Бору занатлију.
007    Кад је Боро њен вереник био,
008    Често пута Вери долазио.
009    Нудио јој разне ствари скупе,
010    И у љубав односно да ступе.
011    Али Вера неће да му квари,
012    Већ ступише у љубавне ствари.
013    Где год Вера на игранке била,
014    Свуд је она победу носила.
015    Наједанпут нешто се бијаше,
016    Боро Вери љубав отказује.
017    Он је себи цуру испросио,
018    А некакву Миру мира’џику.
019    Јадна Вера дуго је мислила
020    И грозне је сузе прољевала.
021    Дуго мисли, па на једно смисли,
022    Леворвера неђе набавила
023    И Борином двору окренула.
024    Кад је дошла Бори на капију,
025    Извикује Бору занатлију
026    И Бору је јадног дозивала.
027    „Шта ћеш, Веро, пред капијом мојом?
028    Куд се тако рано скиташ?
029    И шта имаш ти мене да питаш?”
030    „Нема, Боро, ништа да те питам,
031    Него ово најглавније што је,
032    Донела сам све дарове твоје,
033    Што си некад мени доносио,
034    Кад си, Боро, мој вереник био.”
035    Маши Вера руке у џепове
036    Да извади Борине дарове,
037    Алʼ дарове не извади рука,
038    Већ бровингер од двадесет пука.
039    Виђе Боро шта ће с њега бити,
040    Окрете се, па ћеде да бега,
041    Алʼ три метка претекоше њега.
042    Три му метка у срце забила.
043    Паде Бора по зеленој трави,
044    Алʼ му Вера ʼвако проговара:
045    „Немој, Боро, пркосити срећи,
046    Сад ћу и ја поред тебе лећи!”
047    Трже ногу несретница Вера
048    У својега машинбровингера.
049    Бровингер је комбинован био,
050    Седам метакʼ у њега ставио.
051    Мртва Вера покрај Боре паде.
052    Сад узбуна у кућа се диже,
053    Док Борина мајка нарицала,
054    И Верина брзо истрчала.
055    Алʼ узалуд, све доцкан бијаше,
056    Мртав Боро крај Вере лежаше.
057    Овако је писало у писму:
058    „Обје жртве насред тротоара,
059    За њих нико да не одговара!”
060    Из стомака дʼјете проговара:
061    „Бог убио и оца и мајку,
062    Што не могу живети у браку,
063    И ја други лежим у сокаку!”

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачНедо Петровић, земљорадник, писмен, отац Живан, земљорадник, Доња Слатина, котар Шамац; бригадир Шамачке бригаде.
Место и време бележења25. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница Спачванске шуме.