02197 Прије свега, називам ти Бога, ...

001    Прије свега, називам ти Бога,
002    И пишем ти од живота свога,
003    У ʼиљаду деветој стотини
004    Четрдесет деветој години,
005    А датума двадесет петога,
006    Мој драгане, субота је била,
007    Кад сам писмо од тебе добила,
008    Прочитала и све разумела,
009    Одмаʼ теби писат наставила,
010    Алʼ га, драги, довршит не могу,
011    Мрак је дошо, морам се ић молит Богу.
012    Е знаш, драги, да Бог молбу тражи,
013    А то, драги, за свакога важи.
014    Једва чекам да недеља сване,
015    Да устанем прије зоре ране,
016    И мој драги, и та ноћца прође,
017    Па нам света неђељица дође.
018    Ја устаде прије зоре ране,
019    И настави’ теб писат, драгане.
020    Мој драгане, ја ти писмо шарам,
021    Да се с тобом мало разговарам,
022    Мој драгане, кад ти писмо дође,
023    Рашири се ко на лози грожђе,
024    Слова црна, а ʼартија бела,
025    Вјеруј, драги, истина је цела,
026    О, то твоје умиљато тјело,
027    Мени младој памет је завило,
028    Па ја млада не спавам у миру,
029    Већ се вртим ко жила у виру,
030    Бог убио брда и долине,
031    Што су наше очи заклониле.
032    Мој драгане, један у свијету,
033    Да си богом са мном у кревету,
034    Живјели би ко пчела по цвету.
035    Мој драгане, кад заједно нисмо,
036    Нек те моје обилази писмо.
037    Мој драгане, мени нема лека,
038    Јер ти си ми доктор, апотека.
039    Ти си, душо, као морска трава,
040    За тобом ме боли моја глава,
041    Увјек мислиш што је љубав стара,
042    Нас не може завадит држава.
043    Немој мене заборавит лако,
044    А ја тебе не могу никако.
045    Ја ти, драги, пишем ово писмо,
046    Тол’ко време видјели се нисмо,
047    И сваког ћу заборавит лако,
048    А баш тебе не могу никако.
049    Ово писмо пише десна рука,
050    Моје срце болује од мука.
051    Кад се сјетим твога лица,
052    По три дана тресе ме грозница.
053    Мој драгане, одговор ми врати,
054    Па ће срцу терет олакшати.
055    Ето, драги, нека буде тако,
056    Није ни мом срцу дурат лако.
057    А што ћемо, дошло такво време,
058    Да ти мораш живити без мене.
059    Нит је теби добро у свијету,
060    Нити мени самој у кревету.
061    Да је папир ко Брчанско поље,
062    А и тинта ко Јадранско море,
063    Сви писари из Брчкога града,
064    Не би ти могли описати јада,
065    Ово писмо што ти ја састави’,
066    То је само од срца љубави.

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачМарко Старчевић, рођен 1929. године, 20 година, Доњи Вукшић, Брчко; бригадир Четврте брчанске бригаде.
Место и време бележења15. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомене сакупљачаУ виду наслова стоји: „Љубавна писма“.