00089 Развила се једна јела вита

001    Развила се једна јела вита
002    Испод наше горе Велебита,
003    И под њоме рањен јунак лежи:
004    “Другарице, ’ај’ ми ране вежи.“
005    Ја му ране завијам у руже,
006    Па га питам: „Како ти је, друже?“
007    „Другарице, тешке су ми ране
008    Куд је прошло фашистичко тане.
009    Ја сам рањен у бијеле груди,
010    Не плаши се, већ ти храбра буди,
011    Па ти узми моју пушку шару,
012    Па је подај мојему другару.
013    Нек’ се другар мојом пушком свети,
014    А сад здраво, ја морам умрети.“

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачРатко Пајевић, Турица, Драгачево, зидар, 17 година; отац Љубомир, земљорадник; бригадир Друге драгачевске бригаде.
Место и време бележења15. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 72, 210, 1136.