01412 О, мој побро, жао ми је било ... 001 О, мој побро, жао ми је било 002 У војништво кад сам полазио ‒ 003 Фамилију своју оставио. 004 Оставио свога оца стара, 005 Стару мајку, кућног господара. 006 Око мене скупила се раја, 007 Око мене скупиле се жене, 008 Па ме жене и грле и љубе, 009 И веле ми – наш бели голубе! 010 Ајд, голубе, ајд, мили брате, 011 И Бог драги припазиће на те! 012 Моја мала поред мене стала 013 И на оба ока заплакала. 014 Цикну, врисну и почупа косу 015 И по мени грозне сузе просу. |
Подаци о песми
Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
Казивач | Павао Радман, 18 година, четири разреда основне школе, Врбовац; бригадир Треће оџачке бригаде. |
Место и време бележења | 03. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |