01869 Црна кока снела бело јаје, ...

001    Црна кока снела бело јаје,
002    Благо јʼ цури која се удаје!
003    Моја мала посадила ћурку
004    У недељу под белу кецељу.
005    „Љуби, драги, уста ти отпала,
006    У твоје сам руке запала!”
007    „Ја биʼ теби љубио, девојко,
008    Алʼ ти лице од помаде горко!
009    Ја би теби, љубио, девојко,
010    Алʼ ти мама не сме дозволити!”
011    „Љуби, драги, немој ме ујести,
012    Мајка ће ме доктором одвести!”
013    Ја сам мала, а мој драги већи,
014    Па не може да љуби стојећи.
015    Моја мала угасила свећу,
016    Она мисли вратити се нећу.

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачЉубинка Андрејевић, рођена 1930. године, 18 година, писмена, Бериловац, Пирот; бригадирка Четврте нишавске бригаде.
Место и време бележења09. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”.