00160 Покрај пута врба пролистала,

001    Покрај пута врба пролистала,
002    А под њоме дјева расплакана.
003    Она седи покрај хладна гроба,
004    Оплакује партизана свога.
005    „Хладни гробе, дај ми се отвори,
006    Да ја с својим драгим проговорим!"
007    А из гроба нешто проговара:
008    „Ко то седи на мојим ногама?"
009    „Ја сам драги, ја сам твоја мила,
010    Ја сам теби јастук приправила."
011    „Ја не могу примити јастуке,
012    Јер су моје поломљене руке.
013    Ја не требам јастуке под главу,
014    Браћа су ми подметнула траву,
015    А та трава – крта детелина,
016    Ту су браћа давно покосила."

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачЗагорка Путник, село Мали Жам, Вршац, отац Велимир, службеник у Месном одбору; бригадирка Треће панчевачке бригаде.
Место и време бележења17. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачве.
Напомене сакупљачаПесма се појавила у Лици за време окупације.