02344 (Мој) Ѓорѓија војник отиде, ...

001    (Мој) Ѓорѓија војник отиде,
002    (Мој) Ѓорѓија војник отиде,
003    И тамо ми се разболе.
004    Дружину вели, говори:
005    „Другови, верни другови,
006    Кога през град ќе минете,
007    На мајка ми да ѝ кажете
008    Оти сам паднал, загинал
009    Герој за Македонија.
010    Мајка ми да ме жалее
011    Додек’ гледа очите.
012    Сестра ми да ме жалее,
013    Докад си либе намери.
014    Љубата да ме не жали
015    Оти е таја неверна.”

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачЦвета Стојанов, кројачица у колективу, село Вучи До[л], околина Ђорче Петров (Ханријево), кћи Богдана, земљорадника; бригадирка Гостиварске бригаде.
Место и време бележења19. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.
Напомене сакупљачаСоло и (коловођа?) девојка.



Напомена приређивачаСтих 8: у рукописној свесци стоји „сам” уместо македонског „сум”.
Стих 13: у рукописној свесци стоји „Докад”, а према македонском би требало „Додек”.
Свуда где се у рукопису јавља интервокално „ј”, оно је уклоњено уколико га нема у савременом македонском језику.