|
01365 Имала мајка синова седам ... 001 Имала мајка синова седам 002 А то седам осто је један 003 Шест јој погину у љутом боју 004 А ја се утопи’ у плавом мору 005 Ој, море, море, и твоји вали 006 Зар кога другог нисте имали 007 Већ мене једног у мајке сина 008 Проклета ти је моја судбина 009 Ој, море, море, и твоји вали 010 Заљуљасте ми мој чамац мали 011 Заљуљасте ми мој мали чамац 012 А ја у њему у мајке самац 013 Реците мајки – нека се руши 014 У плавом мору син јој се души 015 Реците ми оцу – нек спомен прави 016 На плави Јадран нека га стави 017 Реците ми сеји – нек вјенац плете 018 На плави Јадран нека га метне 019 Нека вјенац Јадраном плови 020 Нека он тражи где су гробови 021 И рецʼте драгој – нека ми дође 022 Крај плавог мора нека ме прође 023 Нека види морску дубину 024 Нека се сјети на моју судбину. |
Подаци о песми
| Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
| Казивач | Марица Буковац, 21 година, четири разреда основне школе, Крућевићи, Мостар; бригадирка Треће мостарске бригаде. |
| Место и време бележења | 02. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |