02201 Здраво, драга, здраво, срце моје! ... 001 Здраво, драга, здраво, срце моје! 002 Мисли у себи, читај, види ко је! 003 У папиру белом написано, 004 Од драгога баш теби послано. 005 Да ти драги каже јаде своје, 006 Што но пати младо срце моје. 007 Срце пати, ником рећ не може, 008 Састави нас ти, једини боже! 009 Састави нас неколико дана, 010 Да живимо кано два гаврана. 011 Да живимо ко у гори цвеће, 012 Да се срце крај срца окреће, 013 Да живимо ко птице у гори, 014 На те ријечи, драга, одговори! 015 Да живимо кано некад прије, 016 Сјећаш ли се, јање најмилије, 017 Шест година наскоро ће бити, 018 Како смо се почели волити. 019 Папир бели, а тинта зелена, 020 Није моје срце од камена! 021 Али папир не може донети 022 Што ја теби могу пожељети, 023 Јербо писмо прави јаде веће, 024 Из дна срца све мисли покреће! 025 Дође у главу све што је некад било, 026 Сјећаш ли се, моје јање мило? 027 Није наше од челика тило, 028 И птице се у горици љубе, 029 А ми да не, мој мили голубе. 030 Иду дани, године пролазе, 031 Од живота све су краће стазе! 032 Ја знам, јање, да ти није лако, 033 Али лакше већ мени свакако, 034 Јер имадеш ти од срца свога 035 А код мене нема баш никога. 036 Све што знадем, ондесе ми писмо, 037 Толко вријеме видили се нисмо. 038 И још не знам колико ће бити, 039 Док ћемо се млади пољубити 040 И загрлит око белог врата ˗ 041 Биће љевше руке нег од злата! 042 Нешто, јање, не могу да спавам, 043 Али се у сну с тобом разговарам. 044 Ако буде, срце, па ти дођем 045 И кроз наше њиве с тобом пођем, 046 Између нас још ће једно бити, 047 За ручицу може се водити! 048 И кад сунце дође ближе к мраку, 049 Ајмо, драга, што ћеш на сокаку? 050 Ал ће тада већ и јесен бити, 051 Ваља рано кревет направити. 052 Неће ни дан од ноћи бити већи, 053 Ноћ је дужа, ајмо рано лећи! 054 О том нећу дуже говорити, 055 Јер знам, и твом ће срцу теже бити. 056 Када, јање, примиш писмо моје, 057 Пиши мени о свему како је: 058 „Кућо моја од четири крила, 059 Ђе си сада, моја дико мила?!" 060 „У кући ми нигде греде нема, 061 У касарни ја се већ припремам!" 062 „Да сам птица, па да имам крила, 063 Сад би’ брзо тамо код вас била, 064 Кад би птица пошту преносила, 065 Свакога би’ дана там’ код тебе била!" 066 Сад ћу ово писмо завршити, 067 Своју драгу вјерно поздравити, 068 Од љубави цјела прва страна, 069 Ситно пером теби написана, 070 Ајде, писмо, нек те чита мала, 071 Мора да (те) скоро није ни добила. 072 Иди писмо, нек те пошта носи, 073 Ал’ ми одма’ одговор доноси, 074 И у писму ријечи од љубави, 075 Што ми драга од срца састави. 076 Ево, драга, ово школа није, 077 Већ са срца ’вака жеља бије. 078 Кад би писо оно што је школа, 079 Ни у многа не би стало кола. 080 Ово писмо што ти ја састави’, 081 То је само од срца, љубави. 082 Да је перо колик’ Сарајево, 083 А и тинта бунар вода ладна, 084 Не би’ ти мого описати јада! 085 Сад ћу ово писмо завршити, 086 Своју драгу вјерно поздравити: 087 Збогом, драга, збогом, јање моје, 088 О(д)ма’ мени пиши јаде своје, 089 Одма’ мени одговор поврати, 090 Па ће срцу терет олакшати. |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Марко Старчевић, рођен 1929. године, 20 година, Доњи Вукшић, Брчко; бригадир Четврте брчанске бригаде. |
Место и време бележења | 15. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомене сакупљача | Писмо. |