02201 Здраво, драга, здраво, срце моје! ...

001    Здраво, драга, здраво, срце моје!
002    Мисли у себи, читај, види ко је!
003    У папиру белом написано,
004    Од драгога баш теби послано.
005    Да ти драги каже јаде своје,
006    Што но пати младо срце моје.
007    Срце пати, ником рећ не може,
008    Састави нас ти, једини боже!
009    Састави нас неколико дана,
010    Да живимо кано два гаврана.
011    Да живимо ко у гори цвеће,
012    Да се срце крај срца окреће,
013    Да живимо ко птице у гори,
014    На те ријечи, драга, одговори!
015    Да живимо кано некад прије,
016    Сјећаш ли се, јање најмилије,
017    Шест година наскоро ће бити,
018    Како смо се почели волити.
019    Папир бели, а тинта зелена,
020    Није моје срце од камена!
021    Али папир не може донети
022    Што ја теби могу пожељети,
023    Јербо писмо прави јаде веће,
024    Из дна срца све мисли покреће!
025    Дође у главу све што је некад било,
026    Сјећаш ли се, моје јање мило?
027    Није наше од челика тило,
028    И птице се у горици љубе,
029    А ми да не, мој мили голубе.
030    Иду дани, године пролазе,
031    Од живота све су краће стазе!
032    Ја знам, јање, да ти није лако,
033    Али лакше већ мени свакако,
034    Јер имадеш ти од срца свога
035    А код мене нема баш никога.
036    Све што знадем, ондесе ми писмо,
037    Толко вријеме видили се нисмо.
038    И још не знам колико ће бити,
039    Док ћемо се млади пољубити
040    И загрлит око белог врата ˗
041    Биће љевше руке нег од злата!
042    Нешто, јање, не могу да спавам,
043    Али се у сну с тобом разговарам.
044    Ако буде, срце, па ти дођем
045    И кроз наше њиве с тобом пођем,
046    Између нас још ће једно бити,
047    За ручицу може се водити!
048    И кад сунце дође ближе к мраку,
049    Ајмо, драга, што ћеш на сокаку?
050    Ал ће тада већ и јесен бити,
051    Ваља рано кревет направити.
052    Неће ни дан од ноћи бити већи,
053    Ноћ је дужа, ајмо рано лећи!
054    О том нећу дуже говорити,
055    Јер знам, и твом ће срцу теже бити.
056    Када, јање, примиш писмо моје,
057    Пиши мени о свему како је:
058    „Кућо моја од четири крила,
059    Ђе си сада, моја дико мила?!"
060    „У кући ми нигде греде нема,
061    У касарни ја се већ припремам!"
062    „Да сам птица, па да имам крила,
063    Сад би’ брзо тамо код вас била,
064    Кад би птица пошту преносила,
065    Свакога би’ дана там’ код тебе била!"
066    Сад ћу ово писмо завршити,
067    Своју драгу вјерно поздравити,
068    Од љубави цјела прва страна,
069    Ситно пером теби написана,
070    Ајде, писмо, нек те чита мала,
071    Мора да (те) скоро није ни добила.
072    Иди писмо, нек те пошта носи,
073    Ал’ ми одма’ одговор доноси,
074    И у писму ријечи од љубави,
075    Што ми драга од срца састави.
076    Ево, драга, ово школа није,
077    Већ са срца ’вака жеља бије.
078    Кад би писо оно што је школа,
079    Ни у многа не би стало кола.
080    Ово писмо што ти ја састави’,
081    То је само од срца, љубави.
082    Да је перо колик’ Сарајево,
083    А и тинта бунар вода ладна,
084    Не би’ ти мого описати јада!
085    Сад ћу ово писмо завршити,
086    Своју драгу вјерно поздравити:
087    Збогом, драга, збогом, јање моје,
088    О(д)ма’ мени пиши јаде своје,
089    Одма’ мени одговор поврати,
090    Па ће срцу терет олакшати.

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачМарко Старчевић, рођен 1929. године, 20 година, Доњи Вукшић, Брчко; бригадир Четврте брчанске бригаде.
Место и време бележења15. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомене сакупљачаПисмо.