02334 Ој дјевојко, часна секо, ... 001 Ој дјевојко, часна секо, 002 Лице ти је како млеко! 003 Волио би д си моја, 004 Већ четири врана коња! 005 Што ће мени врани коњи, 006 Кад и они нису моји! 007 Ја одлазим у војницу, 008 Моја мала у болницу. 009 Кад се вратим из војнице, 010 Идем право до болнице. 011 Проговара часна сека: 012 „Овде твоје злато није, 013 Њега црна земља крије. 014 Умрло је скори дана, 015 На гробу му сува грана. 016 На гробу му ружа вене, 017 То су задње успомене.“ |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Рудић Радојка, рођена 1933, 16 година, писмена, Трњаци, Брчко; бригадирка Четврте брчанске бригаде. |
Место и време бележења | 15. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |
Напомена приређивача | Песма је током прве редакције прескочена; није прекуцана. Стих 4: „већ“ - ʼнегоʼ |