00752 На обали плавог мора, ...

001    На обали плавог мора,
002    Два зелена расла бора ‒
003    Млади момак и девојка,
004    Радивоје и Радојка.
005    Момак бјеше понос града,
006    Јадној мајци срећа, нада.
007    А девојка, вила бела,
008    Млада момка занијела.
009    За њу нема зоре, дана,
010    Кад не види Радована.
011    Она њему цвеће браше,
012    Драги, мили – њега зваше.
013    Два студента брата има,
014    А отац јој плату прима.
015    Стари отац њојзи не да
016    Радивоја да погледа.
017    Па и браћа на то пазе
018    Радивоја да омразе:
019    „Што ће теби, сејо мила,
020    Радивоје с жуљевима?
021    Што не узмеш за драгана
022    Млада момка школована?
023    Али узми ти трговца
024    Који има доста новца!”
025    „Бићу боса, бићу гладна,
026    Љубићу га, мајко јадна!
027    Јер је љубав више драга
028    Од новаца и од блага!”
029    Радивоје сам се шета,
030    Занесе га судба клета.
031    Пуче пушка изненада
032    Посред срца момка млада.
033    После смрти трећег дана
034    Млада момка Радована,
035    Пошла цура на гробове,
036    Па драгога мртва зове:
037    „Устај, драги, устај, мио,
038    Коме си ме оставио?
039    Зар да твоја младост вене ‒
040    Већ живота нема мене!
041    И ако се мора знати,
042    Сада ћу се отровати!”
043    Па у руке отров узе,
044    Пролише се вреле сузе.
045    И на гробу венац стави:
046    „Умрли смо због љубави.
047    Ко год дође, нека чита
048    И за нашу љубав пита,
049    Нека види ко год дође
050    Како нама младост прође!”
051    Ова песма више к рају,
052    Њима душа оде к рају.
053    Ове песме нема више,
054    Истина је све што пише!

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачБоса Матијашевић, писмена, доселила се у марту 1949. из места Суторинеа, Бока, у место Фекетић,Бачка; бригадирка Бачкотополско – бечејске бригаде.
Место и време бележења22. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.
Напомене сакупљачаСлушала песму од старијих другарица. Радован Миловић загледао се у девојку Радојку Ковачевић; обоје из Суторине у Боки. Обоје извршили самоубиство због несрећне љубави 1947. године.

Сакупљач је у рукописној свесци поред песме написао црвеном бојом „љубавна верност“.
Напомена приређивачаСтих 30 је у првој редакцији измењен у „Нанесе га судба клета.“
Стих 52: у рукописној свесци стоји „Њима душа оде крају, а на прекуцаном папирићу, „Њима душа оде рају.“
Уз рукописни запис песме је накнадно, црвеном бојом додат коментар: „љубавна верност“.