01421 Боже мили, што то бива ‒ ...

001    Боже мили, што то бива ‒
002    Густа магла све прекрива?
003    Прекрила је Црну Гору,
004    Спустила се доле, к мору,
005    Од Цетиња до Никшића,
006    До љубави Петровића.
007    Ту су расла два цвијета
008    До двадесет и два љета
009    И Милица, љубавница
010    Старе мајке јединица.
011    Кад су били дјеца мала
012    Једно другом вјеру дала.
013    Жарко своју љубав крије,
014    А Милица не умије.
015    Све зачула млађарија
016    Да је Жарку најмилија.
017    (Једно јутро потрефи се)
018    И то чула стара мајка,
019    Па проклиње сина Жарка:
020    „Сине Жарко, жив не био,
021    У шта си се заљубио?”
022    А отац га криво гледа,
023    Милицу му узет не да.
024    Једно јутро потрефи се
025    Младо момче наљути се!
026    У десницу пушку узе
027    А низ лишце проли сузе
028    И он пође покрај луга
029    Да потражи вјерна друга.
030    Ђе год срета правог хлада,
031    Ту га срета цура млада
032    Из цвијећа цура кличе:
033    „Добро јутро!”, Жарку виче.
034    „Добро јутро, невјерниче,
035    Што си рано уранио?”
036    „Ја сам рано уранио,
037    Нашу љубав развалио.
038    Није мајка добра соја,
039    Те ми не да да си моја.
040    А отац ме криво гледа,
041    Па ми тебе узет не да!”
042    „Узми пушку, па ме уби’ ‒
043    Немој да ме други љуби!”
044    Узе пушку у десницу,
045    Стави нишан на зеницу.
046    Пуче пушка громовито,
047    Паде пушка жаловито.
048    Узе пушку на лијеву,
049    И окрене према челу.
050    Пуче пушка громовито,
051    Паде момче жаловито.
052    Мртва уста проговара
053    Свога оца дозивала:
054    „Реците ми оцу, мајци,
055    Нек ми дођу и рођаци,
056    Нек ми дођу браћа, сеје,
057    Брату Жарку на весеље!
058    Нека цуре колу крећу,
059    Бог им дао добру срећу!”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачПаула Маркота, 19 година, два разреда Трговачке школе, Градац, Мостар; бригадирка Треће оџачке бригаде.
Место и време бележења02. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.
Напомена приређивачаСтих 17: у рукописној свесци прецртан; у првој редакцији је прескочен и није прекуцан.
Стих 27: у првој редакцији измењено у „А низ лишце пусти сузе“.
Стих 37: избачен/прескочен у првој редакцији.
В. варијанте бр. 945, 1061, 1061, 1141, 1196, 1296, 1392, 1802, 1894, 2149