02025 Море се мути, облак се диже, ...

001    Море се мути, облак се диже,
002    А ја мали, млађан, до мора стиже.
003    Вјетар ми љуља мој мали чамац,
004    А ја у њему мокар, у мајке самац.
005    Ој, море, море, ви пусти вали,
006    Зар ви нијесте другог имали,
007    Већ мене, једног у мајке сина,
008    Да прогута морска дубина?
009    Пиш’те ми мајци, нек црно спрема,
010    Јер она више свог сина нема!
011    Пиш’те ми оцу: борац сам био,
012    У Фрушкој Гори главу изгубио!
013    Пиш’те ми сеји, нек вјенце плете,
014    У Фрушкој Гори на гроб нека га мете!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачНевенка Јовановић, рођена 1933. године, 16 година, Буковица, Брчко; Руја Мићић, рођена 1933. године, 16 година, Доња Буковица; бригадирке Босанске бригаде.
Место и време бележења14. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”, деоница код Кутине.
Напомене сакупљачаПева се од пре рата.
Напомена приређивачаСтих 4: у првој редакцији уместо „мокар” стоји „морнар”.

В. варијанте бр. 1364, 1680,1682, 1773, 1864, 1870, 2012.