01934 Слуш’те, браћо, те несретње уре ...

001    Слуш’те, браћо, те несретње уре
002    Кад Прелевић Ђоко крену с Јуре,
003    Крену с друштвом доле низ планину
004    Не мислећи да ће да погине.
005    Мисли херој и жеља га вуче
006    Да навали низ камене Куче.
007    Јавно иде, никог се не крије,
008    Јер не мисли никог да убије.
009    Ал’ небраћа и братски изроди,
010    Западоше на Кастрацкој води;
011    Нојца бјеше око пола ноћи,
012    Ђоко мисли са дружином проћи,
013    Нојца бјеше, месечина сјајна,
014    Упадоше међу засједама.
015    Издајници ватру опалише
016    И Милана одма’ оборише,
017    Милан паде на долину равну,
018    Друштво пуца и даје одбрану.
019    „Послушај ме, моја бјела вило,
020    Да си имо од сокола крило,
021    Не би мого отле одлетети,
022    А камоли јунак главу изнијети!
023    Мио друже, кад закона није,
024    Не плаши се, стојећи се бије.”
025    Са машинком на источној страни,
026    Своме друштву одступницу брани.
027    Иако се мнозина ранише.
028    Ал’ Милана сама оставише,
029    На срцу и оста тешка рана,
030    Сваки жали свог друга Милана.
031    Па се купе иза оступнице
032    У Жијево, врлетње Главице,
033    Па се купе код зелена бора
034    Да би мало добили одмора,
035    Да би љуте превијали ране,
036    За даље се спремали мегдане.
037    Издајници брже похиташе,
038    Јер се њима одморит не даше,
039    Већ изроде купе на све стране,
040    Да им не би оздравиле ране.
041    Кад су доста војске накупили,
042    Похитали, часе не чекали,
043    Па се сваки својом сенком краде,
044    Све хитају да и’ изненаде.
045    Уфатише све стене и стазе
046    Куда бише могли да пролазе.
047    Рањени се момци не надају
048    Да ће они да и’ нападају,
049    Али они не марају зато,
050    Већ од свукуд нападају јатом.
051    Која прва пушка опалила
052    Чејовића Мила погодила,
053    Погоди га насред жива срца,
054    Мило паде и проли се крвца.
055    Издајници одсвуд јуришају,
056    Вичу њима да им се предају,
057    Ал’ се они не предају живи,
058    Мио друже, свак се томе диви!
059    Већ се боре и с поносом гину,
060    У Жијево, врлетну планину.
061    Још се боре Прелевићу Ђоко.
062    Млади јунак као сиви соко,
063    Са машинком у бијеле руке,
064    Тешке јунак доживео муке.
065    Ал’ да видиш Прелевић Ђорђију,
066    Издајника, братску крвопију!
067    Он донесе џефердан до ока,
068    Па погоди Прелевића Ђока.
069    Сунце бјеше, два су сата дана,
070    Убише му брата Ивана.
071    Кад то зачу Радоњић Милане,
072    Другарске га заболеше ране,
073    Па он пуца из некакве јаме,
074    Те погоди Прелевић Ђорђију,
075    Издајника, братску крвопију.
076    Двије-три му ране направио,
077    Ал’ га бјеше жива оставио,
078    Издајници пуцат’ му не даше,
079    Већ на њега камен обурдаше.

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачСтеван Божовић, рођен 1933. године, 16 година, писмен, Стравче, Титоград; бригадир Титовградске бригаде.
Место и време бележења11. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”, деоница Спачванске шуме.
Напомене сакупљача Било је 1943. године.
Напомена приређивачаСтих 43: у рукопису се рашчитава „сентом" и тако је прекуцано у првој редакцији. Растумачено као грешка при бележењу.