00747 Кад сам [био] стар у младо доба ...

001    Кад сам [био] стар у младо доба
002    И гонио брда низ говеда,
003    И носио раме о капуту,
004    И љубио цурице на путу,
005    У незнању обазре се за се,
006    И видио ледину на кобили пасе.
007    По њој лете два печена зеца,
008    И за њима Мујо брез очију.
009    Пушку носи, а нишана нема.
010    Пушка пуче, жалосна му нана,
011    И погоди Мују под кољена,
012    Под кољена, гђе му душа стоји.
013    Мртав паде, а жив кући дође.
014    Код куће му четири весеља:
015    Печен петлић на ражњићу пјева,
016    А печена кока црно јаје снела.
017    Отац му се ни родио није,
018    А по мајку отишли сватови.
019    Да се, богдô, ни женио нисам,
020    Не бʼ овако сада био висан!
021    Крмача се на сламу попела
022    И за собом прашчиће повела.
023    Све прашчићи по слами дуцају,
024    А пилићи крмачу сисају.
025    Ћорав гледа колико је сати,
026    Сакат бежи да га не уфати.
027    Гуска воду из решета пије,
028    Ми пјевамо што истина није.
029    Овој пјесми сад је завршетак:
030    Да се месо не једе у петак!

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачФрањо С. Мартић, столарски радник, писмен, отац Стипе, земљорадник, село Зеленике, Дервента; бригарид Треће дервентске бригаде.

Место и време бележења22. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.
Напомена приређивачаУ рукописној свесци у првом стиху дописано „биo“ црвеном бојом.