00293 Оди ʼвамо да пјевамо, куме,

001    Оди ʼвамо да пјевамо, куме,
002    Ону пјесму од Кунића Туње,
003    Шта је био и шта је радио,
004    И како је Туњо погинуо.
005    Кукић Туње радит није хтео,
006    Самʼ се коцкʼо и помало пио,
007    Стару мајку и оца ʼранио.
008    Алʼ ево ти јада изненада,
009    Заволи га једна цура млада,
010    Српкињица из села Ужица,
011    Лијепа је кано голубица.
012    Једну вече спремила је нана
013    За Кунића да сʼ украде сама.
014    Кад је пошʼо, Туњо рекʼо збогом,
015    Мајка вели: „Да не идеш, богдо!
016    Да ми нећеш увенути, цвеће,
017    Да ми нећеш добити несреће?“
018    Оде Туње доље низ улице,
019    Наврати се крај своје цурице
020    Па су ʼвако мили говорили:
021    „Мило моје, некʼ те спреми мати,
022    Вечерас је реда путовати,
023    А ја одох Видову дућану
024    Да вечерам и попијем кафу.“
025    Кад је дошʼо до дућана доле,
026    Затекʼо је три четири лоле
027    Међу њима Милоша свирача,
028    Милош свира песму од играча.
029    Назва Бога и рече им здраво
030    Назва Бога, живела нам слога.
031    Затим Туњо вечеру нареди
032    Да јʼ готове док мало поседи.
033    Није прошло једно пола сата,
034    Вечеру му донијела Ката
035    Печен чимбур и погаче мале,
036    За то Туњо сто динара дао.
037    Кад је Туњо вечеру вечерʼо,
038    Овакву је песмицу запевʼо:
039    „Ако пушка не убије мене,
040    Алʼ ће неке остати без жене!“
041    Капу скида, па ишће од Вида:
042    „Виде, брате, дај ми своје карте
043    Да се мало шлаге поиграмо,
044    Где седимо да се веселимо!“
045    Алʼ проклети Акаловић Вида
046    Нове карте са рафа му скида,
047    Па их баца крај Кукића Тање.
048    Чим почеше, заметоше буну,
049    Да је зашто, већ за једну банку!
050    Скочи Виде, псује Туњи мајку,
051    Алʼ поштена Кукићева Туње,
052    Он би хтео да не буде буне,
053    Вади Виду три-четири банке;
054    „На ти, Виде, не псуј мени мајке,
055    Не псуј мени родитеља мога,
056    Не бојим се ја пиштоља твога!“
057    Алʼ проклети Алкаловић Вида,
058    Он торбицу сʼ чивилука скида,
059    Па он вади „штојер“ из торбице
060    Па га пуца у Туњино лице.
061    Прва кугла Туњу је убила,
062    И ту је се лампа утрнула;
063    Сва дружина на двор излетела,
064    Само остʼо Гаврушићу млади
065    Да он види шта се с Туња ради.
066    Мртав Туње по кафани скаче,
067    Вид га зграби, руком га удари,
068    Удари га три-четири пута,
069    Мртав Туње не да свога новца,
070    Јер он има сиромашног оца.

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачСтаноје Марковић, отац Миле, земљорадник, Дервента, село Живинице; бригадир Треће дервентске бригаде.
Место и време бележења22. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачве.
Напомене сакупљачаСтварни догађај који се десио 1937 год.
Напомена приређивачаВ. варијанту бр. 744.