00982 Послушајте, браћо моја мила, ...

001    Послушајте, браћо моја мила,
002    Баш на Кључу кад је борба била.
003    Стаде јуриш Амдине бригаде,
004    Црна земљо, шта дочека саде?
005    Пало небо на земљу би река,
006    Црна земљо, што ти саде шчека?
007    Неће борба да утиша мало,
008    Митраљези на све стране пале.
009    Мили Боже, страховите зуке
010    Авиона и големе буке.
011    Пушка звекну, а Змијањац јекну:
012    „Јао, мени, уједе ме змија,
013    Уби мене усташка легија!
014    Сада збогом, моја мила чета,
015    Немам мајке, жалиће ме тета!
016    Кад ме чују три сестрице ’удне
017    Ујешће и’ три шарене гује!”
018    Он је ’удник погин’о у боју,
019    Он поздравља омладину своју,
020    Он поздравља наше росно цвеће,
021    Змијањац им никад доћи неће!
022    Овој песми завршетак сада,
023    Тешко сам је певала од јада!

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачВукица Ковачевић, земљорадница, писмена, отац Милан, земљорадник, Грмуша, Срез Бихаћ, досељен 1945. Чланови задруге „Херој Тито“, Банатско Велико Село; бригадирка Кикиндско-кнежевске бригаде.
Место и време бележења27. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница Спачванске шуме.
Напомена приређивачаСтих 11 изостављен у првој редакцији.