00945 Од Голије и Никшића ...

001    Од Голије и Никшића
002    Волели се двоје тића.
003    Волели се кʼо два цвета
004    До осамнʼест својих лета.
005    Перовићу беше Жарко –
006    Леп је као сунце јарко!
007    Алʼ Милица вереница –
008    Својој мајци јединица!
009    Жарко своју љубав крије,
010    Алʼ Милица не умије.
011    Кад је чула сва Голија
012    Да је Жарку најмилија,
013    И кад чула мајка стара,
014    Она свога сина кара:
015    „Јао, Жарко, мајчин мио,
016    У што си се заљубио?”
017    Жарко мисли и смисли се
018    И оправи, опреми се.
019    И пролива горке сузе,
020    И на раме пушку узе.
021    Кад је био првог ʼлада,
022    Туд га чека цура млада.
023    „Добро јутро”, Жарко виче,
024    А из горе цура кличе:
025    „Добро јутро, Жарко мио,
026    Јеси ли ми поранио?”
027    А Жарко се замислио,
028    Слабо сам ти поранио!
029    И он седе крај ње младе,
030    Поче причатʼ своје јаде.
031    „Моја мајка, љута зоја,
032    Не да да ти будеш моја!”
033    „Е, па, Жарко, кад је тако,
034    Наш је живот наопако.
035    Узми пушку, па ме убиʼ,
036    Не дај другом да ме љуби!”
037    Жарко живот не пожали,
038    Карабином он опали.
039    То је било часа тога,
040    Он дозива стрица свога:
041    „Кажи оцу, реци мајци,
042    И некʼ чују сви рођаци,
043    И некʼ буду сви весели,
044    Сутра им се Жарко жени!”
045    Жарко живот не пожали,
046    Карабином он опали,
047    И он крај ње мртав оста,
048    Нека им је љубав проста!

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачСрбољуб Ц. Гајић, земљорадник, писмен, отац Цветко, земљорадник, село Завлаке, Рађевина; бригадир Четврте рађевске трипут ударне омладинске радне бригаде.
Место и време бележења27. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница Спачванске шуме.
Напомене сакупљачаПесму чуо у селу.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 1061, 1141, 1196, 1296, 1392, 1421, 1802, 1894, 2149