01289 Шта је било, петнајстога века ...

001    Шта је било, петнајстога века
002    Посавина наша што дочека,
003    Што дочека Посавина наша
004    Од проклети’ крвавих усташа!
005    У хиљаду деветој стотини
006    Четрдесет и првој години,
007    Кад Павелић стаде на команду
008    И покупи крволочну банду,
009    Одма’ својим усташама даде
010    Наређење шта ’оће да раде.
011    Усташе су биле таке душе,
012    Једне кољу, једним очи буше.
013    То додија народу и збору,
014    Више Срби дурати не могу,
015    Одбију се сви у једну шуму,
016    Сам’ понеки остану на друму.
017    И то су се палијаши звали,
018    Од усташа пушке отимали.
019    Кад настаде четрдесет пета,
020    И Бог даде, дође правда света,
021    И бригаде стигоше са стране,
022    Наваљују браћа на бункере,
023    Неће Петар воде ни вечере,
024    Од Никоша па до Вучијака
025    Оста доста усташких јунака:
026    Мртви леже с обадвије стране,
027    Око цесте Павелића бране.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачЈово Вуловић, 17 година, течај, село Јоша, Оџаци; бригадир Друге оџачке бригаде.
Место и време бележења01. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.