01032 Овце чува Јован и Јованка, ... 001 Овце чува Јован и Јованка, 002 Јован овце, Јованка јагањце. 003 Тад је Јован сеји беседио: 004 „Чу ли мене, мојʼ рођена сејо, 005 Идʼ у гору, те донеси воде, 006 Те ти умиʼ твоје лице бело!” 007 Тад је сеја брата послушала 008 И у гору одмаʼ отрчала, 009 Да донесе једну купу воде, 010 Тамо нађе дванʼест Арапчади, 011 Па је њима тихо говорила: 012 „Чу ли мене, дванʼест Арапчади, 013 Ја сам сеја међу дванʼест браће, 014 Па сам дошла да ми дате воде, 015 Да ме прате две ваше војводе!” 016 Арапчад су цуру послушала, 017 Одмаʼ њојзи ʼладне воде дала, 018 И две младе [за пратњу] војводе. 019 „Чујете лʼ ме, две младе војводе! 020 Нисам сеја међу дванʼест браће, 021 Већ сам сеја Милоша и Марка!” 022 Кад је сеја воде доносила, 023 Јован сеји тихо бесједио: 024 „Чу ли мене, мојʼ рођена сејо, 025 Или хоћеш да ми будеш љуба?” 026 Тад је сеја брату казивала: 027 „Бог тʼ убио, Јоване, чобане, 028 Та какве би грехе учинио! 029 Волела би овде погинути, 030 Него љуба твоја верна бити!” 031 Вади Јова сабљу иза паса 032 И пресече сеју преко паса. |
Подаци о песми
Сакупљач | Радослав Павловић |
Казивач | Георгије Костић, отац Јован, земљорадник, Мокрин, срез Велика Кикинда, староседелац у селу, Циганин; бригадир Кикиндско-кнежевачке бригаде. |
Место и време бележења | 28. 08. 1949. у логору „Орешковић Марко“, на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачванских шума. |
Напомене сакупљача | Георгије научио песму од оца који није писмен. |
Напомена приређивача | Стих 18: у рукописној свесци „за пратњу" накнадно додато црвеном бојом. |