00802 Ој, мој побро, бисерова грано, ...

001    Ој, мој побро, бисерова грано,
002    Оди, рâно, да ми запјевамо
003    Ону пјесму коју добро знамо!
004    Наше цуре, ви немате стида,
005    Мажете се у цркви крај зида!
006    Ако попо још и за то чује,
007    Од олтара он ће да казује.
008    Још у цркви кад звоно зазвони,
009    Свака своје образе догони.
010    Ето, цуре, нека добро знате,
011    Срамота је бити намазате!
012    Намазате, колу не долаз’те!
013    Лице пери, а белило баци,
014    Треба да се познају сељаци,
015    Јербо пудер није за сељанке
016    То пасује само за грађанке!
017    Ове пјесме сада више нема,
018    Поведена из Рајева Села.

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачЂуро М. Неретљак, земљорадник, писмен, отац Марко, земљорадник, село Бока (село Бок), котар Шамац, Босна; бригадир Треће босанско-шамачке бригаде.
Место и време бележења24. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање.
Напомена приређивачаУ првој редакцији је уз песму додат коментар: „Песма против штетног обичаја шминкања."