00802 Ој, мој побро, бисерова грано, ... 001 Ој, мој побро, бисерова грано, 002 Оди, рâно, да ми запјевамо 003 Ону пјесму коју добро знамо! 004 Наше цуре, ви немате стида, 005 Мажете се у цркви крај зида! 006 Ако попо још и за то чује, 007 Од олтара он ће да казује. 008 Још у цркви кад звоно зазвони, 009 Свака своје образе догони. 010 Ето, цуре, нека добро знате, 011 Срамота је бити намазате! 012 Намазате, колу не долаз’те! 013 Лице пери, а белило баци, 014 Треба да се познају сељаци, 015 Јербо пудер није за сељанке 016 То пасује само за грађанке! 017 Ове пјесме сада више нема, 018 Поведена из Рајева Села. |
Подаци о песми
Сакупљач | Радослав Павловић |
Казивач | Ђуро М. Неретљак, земљорадник, писмен, отац Марко, земљорадник, село Бока (село Бок), котар Шамац, Босна; бригадир Треће босанско-шамачке бригаде. |
Место и време бележења | 24. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Жупање. |
Напомена приређивача | У првој редакцији је уз песму додат коментар: „Песма против штетног обичаја шминкања." |