02078 То је било четрдесет треће, ... 001 То је било четрдесет треће, 002 Погину ми моје мило цвеће, 003 Погину ми и отац и мајка, 004 И са њима сестрица нејака. 005 Ту сам и ја на стрељању била, 006 Мене младу ранише са њима, 007 Ранише ме, па одоше даље, 008 Мени младој зададоше ране. 009 Погинуше родитељи први, 010 Ја остаде рањена у крви, 011 Ја остаде као гола стена, 012 Више мојих родитеља нема! 013 Паде мајка на земљицу право, 014 Мене младој не рече ни здраво! 015 Паде мајка ко убрано цвеће, 016 Са мном више говорити неће! 017 Паде мајка, не говори више, 018 Проклети је Немци убише! 019 А ја оста’ па заплака’ сама, 020 Видим да ме заборавља нана. 021 Неће мајка погледати мога, 022 Погледати тјела рањенога, 023 Тад сам млада на стрељању била, 024 Родитеље тад сам изгубила! |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Лепосава Чалић, рођена 1927. године, 22 године, Нова Липовица, Славонска Пожега; бригадирка Славонске бригаде. |
Место и време бележења | 14. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомене сакупљача | Сама испевала. Усташе их интернирале. |