01547 О, мој побро, ево момци ми смо ...

001    О, мој побро, ево момци ми смо
002    Ниједан се оженили нисмо.
003    Како би’ се ја оженит мого
004    Кад ја туђих жена имам много!
005    Зашто би’ се ми грешили шњима
006    Кад нам људи будаластиʼ има?
007    Они нама своје жене ’ране,
008    А не бране с нама да диване.
009    Они мисле да смо ми поштени,
010    А не знају шта мислим о жени.
011    А да знаде шта му мислим жени,
012    Не би јој дао Бога назват мени!
013    Када сунце за горицу зађе,
014    Она мени кроз прозор изађе.
015    [...] њој кажем своје цјело знање
016    Она мене шта је битисање.

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачИво Леутар, 19 год, четири разреда основне школе, Трамошница, Градачац; бригадир Пете градачке бригаде.
Место и време бележења04. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаПретпоследњи стих и почетак последњег стиха нису били рашчитани у првој редакцији; остављен је празан простор између стиха 14 и последњег стиха, од кога је прекуцано: „шта је битисање”.