01136 На врх горе нашег Велебита ...

001    На врх горе нашег Велебита
002    Развила се једна јела вита.
003    И под јелом рањен другар лежи:
004    „Другарице, ајд ми ране стежи!”
005    Ја му ране завијам у руже,
006    Па га питам: „Боле ли те, друже?”
007    „Не плаши се, већ слободна буди!
008    Ја сам рањен у јуначке груди.
009    Већ ти узми моју пушку шарку,
010    Па је подај најбољем другару!
011    И ти узми моје фишеклије,
012    Поздрави ми сеје обадвије!
013    Поздрави ми сеју, росно цвеће,
014    Да јој братац више доћи неће!”

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачДрагица Тодоровић, 20 година, има завршен течај, Заграђе, Соколац; бригадирка Романијске бригаде.
Место и време бележења30. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаВ. варијанте бр. 72, 89, 210.