00477 Што јарко сунашце не грије?

001    Што ли ово сунце не грије?
002    Омера вода занела.
003    Омер се с водом борио,
004    Не би ли кога спазио.
005    Спазио брата Алију:
006    „Алија, брате рођени,
007    Кад пођеш дому твојему,
008    Ти сврати дому мојему!
009    Кад дадеш ʼлеба ти деци,
010    Ти подај ʼлеба и мојој.
011    Ти твојој бела ’шенична,
012    А мојој црна ражана!
013    Па покрој деци ʼаљине,
014    Ти твојој беле од свиле,
015    А мојој црне пртене!
016    Некʼ знају да су сирота,
017    Сирота деца без оца!“

Подаци о песми

СакупљачРадослав Павловић
КазивачБожидар Радована Перишић, Луново Село (раније Добродо) , Ужички срез; Ужичка бригада.
Место и време бележења15. 08. 1949. године на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“ код Жупање.


Напомене сакупљачаПесму слушао од старих људи из села.
Напомена приређивачаПри прекуцавању рукописног записа током прве редакције интервенисано је на првом стиху, који је измењен у „Што јарко сунашце не грије?"