|
01553 Многи људи оставише жену ... 001 Многи људи оставише жену 002 У резерву морају да одену. 003 За младиће ми чудити се није 004 Служит мора годинице двије. 005 А ви, цуре, останите саме 006 Па свакакве спроведите шале. 007 Нисам реко ја свима по реду, 008 Ал’ вам кажем у сваком погледу ̵ 009 Мало мане, нема вас од пола 010 Која дјете породити мора. 011 А да вам је мати строга зато 012 То се не би ни десило тако. 013 Већ ће мати кад бараба дође 014 Тражит кључе од собице пође. 015 Даде ћерки од собице кључе, 016 А лола се собици привуче. 017 Кад се лола у собу увуче, 018 Онда њој он говори фино, 019 Срце моје за тобом погину. 020 У њедара ставља бјеле руке 021 Док не нађе зелене јабуке. 022 А кад лола опипа сисице, 023 Онда њојзи љуби бјело лице. 024 О, мој побро, у так’ом случају 025 Уживају у земаљском рају. 026 Кад не прођу ни четири месеца, 027 Цура своју тканицу притеза. 028 Мила мајко, привари ме лола, 029 Па сад дјете породити мора, 030 Ајде, ћери, тужи барабина 031 Штo је теби направио сина! 032 О, мој побро, а да видиш бленте, 033 Она оде право до Дервенте 034 И поведе оно мало дјете! 035 Кад је дошла до срескога суда, 036 У судницу улете ко луда: 037 „Славни суде, послужи ме срећа 038 Па са лолом остадоʼ носећа.” 039 Судац њојзи ’вако проговара, 040 Она очи земљици обара 041 Судац њојзи проговара ’вако: 042 „Ја га судит не могу никако 043 Је л’ на силу љубио те није 044 А по вољи љубити се смије.” |
Подаци о песми
| Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
| Казивач | Иво Леутар, 19 година, четири разреда основне школе, Трамошница, Градачац; бригадир Пете градачке бригаде. |
| Место и време бележења | 04. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |