00045 Крај пута се врба разгранала,

001    Крај пута се врба разгранала,
002    Под њом седи цура уплакана.
003    Она седи крај једнога гроба,
004    Тражи у њем(у) драгог свога.
005    Из гроба јој драги проговара:
006    „Не доноси мени везене јаглуке,
007    Већ су моје иструлиле руке.“

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачНикола Вучићевић, Мрчајевци, Чачак, отац Војин, земљорадник, деветнаест година; бригадир Љубичко-трнавске бригаде.
Место и време бележења14. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“, 4. секција, 12. деоница, код Жупање.
Напомена приређивачаВ. варијанту бр. 53.