01806 Да ти причам, друже мио, ... 001 Да ти причам, друже мио, 002 Један случај што је био 003 За сокола, сивог тића, 004 Поручника Матовића. 005 Млад поручник рани зором, 006 Мисли лећет авионом, 007 Авиону ступа ближе, 008 У ваздух се ш њиме диже. 009 Кроз ваздух се ш њиме креће 010 До његове зле несреће! 011 Авион се кварит стаде, 012 Млад поручник са њим паде, 013 На зелену паде траву, 014 И остави своју главу. 015 У команду глас допаде 016 Млад поручник да нестаде. 017 Кад командант за то чуо, 018 Са срца је уздахнуо, 019 Жао м(у) бјеше силног тића 020 Поручника Матовића, 021 Па он купи своје трупе 022 Да његово тјело купе, 023 Па велике вјенце мећу, 024 На смртно га мјесто крећу. 025 Тих вјенаца бљеше сума 026 Од војнијех јеродрома, 027 Официри, војна лица, 028 Ваде сабље из корица, 029 Сабљама га поздравише, 030 Са мртвим се опростише. 031 Ко шта ради сестра мила, 032 У црно се сва завила: 033 „Куку, Вуко и Зарија, 034 Моја браћо најмилија, 035 Две јабуко с једне гране, 036 Двије сабље одабране!” |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Благота Костић, рођен 1926. године, 23 година, писмен, Жупа Никшићка; бригадир Никшићке бригаде. |
Место и време бележења | 08. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”. |