00317 Зелени се трава у пролеће

001    Зелени се трава у пролеће
002    Ђе цурице беру исцватало цвеће.
003    Њој долази момче, па виче девојче:
004    „Оди мени, мала, доста си набрала!“
005    Цурица се смије на зеленој трави:
006    „Ја сам, лоло, мала, нисам за љубави!“
007    „Та ако си мала и љубав је шала,
008    Од тога те неће заболети глава.
009    Ја ћу те љубити, нећу те ујести,
010    Неће нана знати, неће те карати.
011    Ако чује нана, па те за то кара,
012    А ти ʼајде мени, мој боре зелени!
013    Од мене ти, мала, нико пречи није,
014    Твоја љубав јака моје срце грије.
015    Да љубави није, не би света било
016    Ни мене ни тебе, моје јање мило!
017    Да љубави није, не би сунце сјало,
018    Па ни мене ни тебе не би огријало!“

Подаци о песми

СакупљачМихаило Поповић
КазивачАлекса Станић, отац Јоца, земљорадник, Леденица, Градачац; бригадир Четврте градачке бригаде.
Место и време бележења24. 08. 1949. године, градилиштe ауто-пута „Братство и јединство“, деоница код Спачве.