02347 Еленчице, висока планино, ... 001 Еленчице, висока планино, 002 Еленчице, висока планино, 003 У висини не се догледуеш, 004 У висини не се догледуеш, 005 У ширини не се изодуеш, 006 У ширини не се изодуеш. 007 На калдрми мајстор Димитрија, 008 На калдрми мајстор Димитрија. 009 Оздол’ иду [...] девојке, 010 Оздол’ иду [...] девојке. 011 „Добро утро, мајстор Димитрија!” 012 „Добро утро, мајстор Димитрија.” 013 „Добро утро, Бог ви дал, [...] девојки!” 014 Добро утро, Бог ви дал, [...] девојки!” |
Подаци о песми
Сакупљач | Радослав Павловић |
Казивач | Цвета Стојанов, кројачица у колективу, село Вучи До[л], околина Ђорче Петров (Ханријево), кћи Богдана, земљорадника; бригадирка Гостиварске бригаде. |
Место и време бележења | 19. 08. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”, деоница код Жупање. |
Напомене сакупљача | [Слушала] од мајке, Митре. У првој редакцији уз песму дописан коментар: Песму научила од мајке Митре, неписмене сељанке. Митра у младости била позната са свога гласа. |
Напомена приређивача | Стихови 3-8: у рукописној свесци јављају се падежи тамо где не би требало да их има, нпр. „у висини”, „у ширини”, „на калдрми” итд, а требало би „у висина”, „у ширина”, „на калдрма”. Стихови 9 и 10: у рукопису стоји „Оздол’ иду [...] девојке”, а требало би према македонском „Оздол идат … девојки”. Стихови 9, 10, 13 и 14: у рукописној свесци једна реч (највероватније иста у сва четири стиха) нечитко је написана. Може се тумачити као „шабачке”, али у контексту читаве песме нема смисла. |