|
01114 Колико има бела света ... 001 Колико има бела света 002 Да га жарко сунце сја, 003 Нема већег сирочета 004 Него што сам, мајко, ја! • 005 Оца немам, мајке немам, 006 Нити иког рода свог, 007 Само једног невјерника 008 Судио му драги Бог! • 009 Нити једем, нити пијем, 010 Нит уживан сваку сласʼ, 011 У самоћи сузе лијем, 012 Очекујем задњи час. • 013 Мајко мила, мајко драга, 014 Само теби смијем рећ 015 Да због једног невјерника 016 Морам млада у гроб лећ! • 017 Мајко мила, мајко драга, 018 Сади мени пелин цвет! 019 Нек се знаде да сам драгом 020 Била вјерна заувек! • 021 Не пиши ми, не позлеђуј 022 Ране срца мог[а]! 023 Ја те молим, не сјећај се 024 Нити мене нит имена мог! |
Подаци о песми
| Сакупљач | Недељка Гвозденовић |
| Казивач | Зејра Мујановић, 17 година, Бихаћ; бригадирка Шесте бањалучке бригаде. |
| Место и време бележења | 30. 09. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство”. |