01686 Два’ес’ трећег новембра је било ...

001    Два’ес’ трећег новембра је било
002    Кад је Чордић везе изгубио,
003    Изгубио свога побратима,
004    Па се Чордић ваља Паљевина.
005    Кад је пошо из Обалске мале,
006    Спала му је шубара са главе.
007    Није мени шубарице жао,
008    Већ кокарде, што је Петар дао!
009    Кад је дошо у Бресницу доле,
010    Мислио је да ће избећ боље.
011    Кад ујутро субота освану
012    Рано Чордић у Паљевине бану.
013    То је било око осам сати,
014    Када Чордић никољ не уʼвати,
015    Па му вели: „Жалосна ми нана,
016    Мене гони чета партизана!”
017    Алʼ је Јово врло мудар био,
018    На митраљез напустит га стио.
019    Напусти га на десет корака,
020    Па му вели: „Жалосна ми мајка!”
021    Погоди га у десно раме,
022    Сада Чордић има да изда’не.
023    Брже Јово тројицу патрола
024    Да доћера Стојанова кола,
025    Да га вуку преко нашег села,
026    Да га гледа омладина цела.
027    Омладино, има нешто ново,
028    Паде Чордо, убио га Јово!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачСавић Марија, рођена 1933. године, писмена, земљорадник, Загон, Бјељина; бригадирка Мачванске бригаде.
Место и време бележења05. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаСтих 2: иза „Чордић“ стоји у загради: „четник“.
Стих 20: У рукописној свесци написано прво „мајка”, затим прецртано и дописано „нана”, које је такође прецртано. После додат стих „Мене гони чета партизана”, па прецртан цео стих. Могуће да се на том месту казивачица борила са сећањем.