01281 Прије зоре и бијелог дана ... 001 Прије зоре и бијелог дана 002 Заплакала девојчица мала, 003 Ја њу питам: „Што је, јање плаво?” 004 Она вели: „На тебе ми жао!” 005 „Мене нема и треба ти тако 006 Кад те море приварити свако.” 007 Волиш чути Посавину целу 008 Него мене барабу у селу! 009 Од како сам тебе младу стеко, 010 Још ти нисам непоштено реко. 011 А кад рекнем, сво село нек знаде 012 Непоштени што од тебе раде!” |
Подаци о песми
Сакупљач | Недељкa Гвозденовић |
Казивач | Милан Ракић, 26 година, село Горња Свилаја, Оџаци; бригадир Друге оџачке бригаде. |
Место и време бележења | 01. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |
Напомена приређивача | Стих 7: у рукопису стоји „селу“, а тако је рашчитано и у првој редакцији; овде растумачено као грешка при писању. |