01813 Да ти причам, друже мио, ...

001    Да ти причам, друже мио,
002    Што је један случај био,
003    За Јагоша момка млада
004    Што погибе и пострада!
005    Поранио Јагош млади,
006    Да кроз омар нешто ради,
007    Јединац је, браће нема,
008    Зла се судба њему спрема.
009    Кући има пет сестара,
010    Да се више жалост ствара.
011    Свака дио брата има,
012    Сад ће бити куку њима!
013    Од планине вјетар дувнʼо
014    Да га сестре вјечно куну,
015    Зла судбина тад одлучи,
016    Буково се дрво сручи.
017    Дрво створи чудо ново,
018    Тешко бјеше ка олово.
019    Пет бојева из висине,
020    Не шће момка да сумине,
021    На момачку главу паде
022    И учини грозне јаде.
023    Прште глава, крв се просу,
024    Крв покваси чело, косу,
025    Вјетар дува, киша кади,
026    Њешто црни гавран ради.
027    Са планине гавран сиђе
028    Мртво тјело да обиђе.
029    Зарудила зора плава,
030    Рекао би – Јагош спава.
031    Црној птици на ум паде
032    Да му оцу глас додаде.
033    Па чекати више не шће,
034    Но загракта и полеће.
035    Лети гавран невесело,
036    Драговољско тражи село.
037    Кад у село гавран сиђе
038    И најближе куће виђе,
039    Туј Шућурско братство живи,
040    Све ће тугом да задиви.
041    Па кад виде и дознаде
042    За Јагошевʼ оца таде,
043    Пред његову кућу паде,
044    Па загракта и застаде,
045    Тужно гавран проговори,
046    Пита: „Чи су ово двори?"
047    Рани јутро тога дана,
048    Кад Миладин чу гаврана,
049    Кроз главу му мисо оде,
050    Као да га нож прободе.
051    Оклен гавран, Бог гʼ убио,
052    Глас ми његов није мио!
053    „Ој, гавране, мрке боје,
054    Отпало ти перје твоје!
055    Откуда си јутрос доша,
056    А знаш ли ми шта за Јагоша?”
057    Непријатно би гаврану,
058    Од жалости земљи пану.
059    „Јагош ти је преминуо,
060    У омар је погинуо!
061    Не би судбе да га спаси,
062    Но он тебе дом угаси.
063    Но ти пођи по омару,
064    ʼДе ћеш наћи букву стару,
065    Коју бије вјетар свежи,
066    Под њу мртав Јагош лежи.”
067    Алʼ планина нема пута,
068    Нема средства за аута,
069    Па уморни они бише,
070    Те носила направише.
071    Носе тужно, невесело,
072    Јагошево мртво тело.
073    Но се грозна судба ствара,
074    Кад изиђе пет сестара,
075    Рашчупаше косе своје,
076    Као црне чавке стоје,
077    Закукаше једним гласом
078    За грозотом и ужасом!
079    Сахранише виту јелу,
080    Пред Петрову цркву бјелу.
081    Ове пјесме нема више,
082    С тугом пјесму завршише!

Подаци о песми

СакупљачЈованка Големовић Лазаревић
КазивачБлагота Костић, рођен 1926. године, 23 година, писмен, Жупа Никшићка; бригадир Таковске бригаде.
Место и време бележења08. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”.
Напомена приређивачаомар - гај, дубрава, мања шума