|
01284 Поћутите, мој народе мили, ... 001 Поћутите, мој народе мили, 002 Два Србина што су промучила! 003 Из села су Велике Бруснице, 004 Допадоше усташке тамнице. 005 Дринић Стево и Башића Јово 006 Од усташа промучише ово. 007 Кад им живи падоше у руке, 008 Од усташа промучише муке. 009 Кад је било нама понајтеже, 010 Онда многи у шуму побјеже. 011 Побјего је и Јово и Стево, 012 Само није народа извео. 013 По несрећи кућама се врате, 014 Обојицу усташе увате. 015 Све комшије, јебале их мати, 016 Који ’оће и тући и клати. 017 Понајгори Крајновића Криже 018 Ланце носи, примиче се ближе. 019 Па их гоне Петровића кући, 020 Тамо ће их мучити и тући. 021 Дозивају Рудику крвника, 022 Оди, виђи српскије’ војника! 023 Рудика их гледа преко ока, 024 У подруму вода је дубока. 025 Рудика је наређење дао: 026 Паз’ да не би који побјегао! 027 Ајд до зоре у подрум са њима! 028 Сутра ћемо разговарат ш њима. 029 Чим су они у подруме спали, 030 Одма’ су се договарат стали. 031 Јово је се био уплашио 032 И овако Стеви говорио: 033 „Сутра ћемо изгубити главу, 034 Побиће нас и бацит у Саву!” 035 Ал’ је Стево друкшије смислио, 036 На рукама ланце одрешио. 037 Кад је било око чет’ри сата, 038 Ал’ ево ти усташе на врата. 039 Сваки руком ножину при’вати: 040 Тући неће, него ’оће клати. 041 Па их гоне пругом покрај међа. 042 И туку их кундаком у леђа. 043 У мукама Јово ланце скида, 044 Да он своју руку калавида 045 Ланце скину и гурну у Стеву, 046 Нека бјежи у страну лијеву. 047 Усташе не завараше очи, 048 Док и Јово с десну страну скочи. 049 Побјегоше кано горске зверје 050 Ни зрно их стигнути не мере, 051 Обојица утекоше живи, 052 Ето, браћо, спомињте их и ви! |
Подаци о песми
| Сакупљач | Недељкa Гвозденовић |
| Казивач | Лука Тадић, 22 године, самоук, село Гнојнице, Оџаци; бригадир Друге оџачке бригаде. |
| Место и време бележења | 01. 10. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“. |
| Напомене сакупљача | Уз коло |
| Напомена приређивача | Стих 44: готово извесно се рашчитава „калавида“; нејасног значења. |