01271 Два’ест петог, на Светога Саву ...

001    Два’ест петог, на Светога Саву
002    Цура ћаћи полупала главу.
003    То је било око пола дана,
004    Напала га и ћерка и нана.
005    Напале су на стара човека,
006    Не дају му живети до века.
007    Оде стари, милицији плакʼ,
008    А, мој побро, ни то није лако!
009    Кад је било око пола сата,
010    Милиција удари на врата.
011    Ивка вели својој ћери Јањи:
012    „Ћери моја, од тога се брани!”
013    Јања вели: „Нисам тату тукла,
014    Само сам га за бркове вукла.”
015    Ти си, Јањо, била ћаћи мила
016    Док га ниси на кревет свалила.
017    Лако ти је свалити нејака,
018    Јербо ти је помогла и маjка,
019    Алʼ ти свали, Јањо, вако лако мене,
020    За којим ти твоје срце вене.
021    Чујте, браћо, великога јада:
022    Лекић Јања из великог града
023    Ћаћу тукла, за бркове вукла!

Подаци о песми

СакупљачНедељка Гвозденовић
КазивачТадија Бабић, 17 година, Горња Свилаја, Оџаци, три разреда основне школе; бригадир Друге оџачке бригаде.
Место и време бележења01.010. 1949. на градилишту ауто-пута „Братство и јединство“.