01687 Ој, Пожего, варошице мала, ... 001 Ој, Пожего, варошице мала, 002 Сеја брата једнога имала, 003 И њега је Немцима издала, 004 Издала га швапском капетану 005 Да он има пушку закопану. 006 „Мила сејо, зашто губим главу, 007 Сам за једну пушку зарђалу? 008 Што би’, сејо, главу изгубио, 009 Што сам Тита кроз Москву водио, 010 Нисам, сејо, само седам дана, 011 Стрељајте ме као партизана!” 012 Сеја с Немцем оде на венчање, 013 А брата јој воде на стрељање. 014 Сеја Немцу ципеле гланцује, 015 А на другог оком намигује; 016 Сеја с Немцом оде у собицу, 017 А брата јој воде у гробницу. |
Подаци о песми
Сакупљач | Јованка Големовић Лазаревић |
Казивач | Јовановић Драгица, рођена 1930. године, писмена, сељанка, Велико Село, Бјељина; бригадирка Бјељинске бригаде. |
Место и време бележења | 05. 09. 1949. године, на градилишту дуж трасе ауто-пута „Братство и јединство”. |
Напомене сакупљача | Почело да се пева око 1943. године. |
Напомена приређивача | В. варијанте бр. 91, 478, 521, 1109, 1132, 1252, 1268, 1348, 1416, 1657, 1770, 1771, 1808, 1853, 1871, 1879, 1966, 2052 |